mokragora280x170

Mokra Gora se nalazi na granici između Tare i Zlatibora i na granici Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Za nju je karakteristična veoma velika visinska razlika između najniže (nadmorska visina ~ 460m) i najviše kote (vrh planine Tare - Zborište, nadmorske visine 1544m). Mokra Gora zauzima površinu od približno 55 km². Ime selu je, kako predanje kaže, dao njegov aga Mustaj - beg iz Priboja. Kažu da je tu zakonačila neka vojska i ložila sirovu goru (drva) na vatru, pa su govorili : ’’ ala je ova gora mokra’’, pa je tako nastalo ime Mokra Gora.
Pruga koja je preko planinskog prevoja Šargan povezivala Užice i Višegrad, jedinstvene trase koja gledana iz vazduha ima oblik broja osam, nazvana je Šarganska osmica. Sagradjena davne 1925. a obnovljena 1999. godine. Svojom dužinom od 3,5 km prolazi kroz impresivne predele, i čini još jednu od atrakcija ovog kraja koju treba videti.
U Mokroj Gori se nalazi nekoliko desetina mineralnih izvora. Zbog činjenice da Mokra Gora leži na jednom od najvećih nalazišta niklom bogate železne rude u Evorpi, većina izvora ima izrazito visok sadržaj rastvorenih jona. Najpoznatiji među lekovitim izvorima u Mokroj Gori nosi naziv “Bela voda”, ili očna voda, koji ima visoku ph vrednost od 11,5.
Reditelj Emir Kusturica je kod Mokre Gore, na brdu Mećavniku, napravio etno selo „Drvengrad“.
Iskoristite neki od naših specijalnih paketa, uživajte u "Klubu Satelit Zlatibor" i aktivnom odmoru!

potpeckapecina280X187

Potpećka pećina nalazi se u selu Potpeće, 14 km jugoistočno od Užica. Jedinstvena je po monumentalnom ulazu u obliku potkovice. Visina ulaza iznosi 50 m, širina je u osnovi 12 m, a pod svodom 22 m. To je najveći pećinski ulaz u Srbiji. Potpećka pećina se ubraja u pećine izvorskog tipa. Nju su sagradile vode reka ponornica koje poniru u Drežničkoj kotlini i posle podzemnog toka izbijaju iz pećine ili iz vrela ispred pećine gradeći pećinsku reku Petnicu. Potpećka pećina, po svom geološkom sastavu, izgrađena je u srednjetrijarskom krečnjaku, koji je beličaste boje, fine mozaične strukture i karakteriše je pukotinska poroznost.
Ovčarsko-kablarski manastiri su manastiri koji se nalaze u ovčarsko-kablarskoj klisuri. Jedna od najlepših klisura u Srbiji nalazi se na Zapadnoj Moravi, nedaleko od Čačka između planina Ovčara i Kablara. Ona je usečena u plninski masiv sastavljen od škriljaca, ali ima i blage nagibe sa šumovitim zaravnima. Njenoj lepoti doprinose i dva veštčka jezera nastala posle Drugog svetskog rata hidrocentralama Ovčar Banja i Međuvršje. Retko je gde na tako malom prostoru sagrađeno toliko manastira. Sada ih ima deset i dva sveta mesta.

paraglajding280x170

Izuzetno smo srećni sto Vam Klub Satelit Zlatibor, pored uživanja u prelepom ambijentu našeg dvorca i izletima koje organizujemo, možemo ponuditi još jedno nesvakidšanje iskustvo - PARAGLAJDING NA ZLATIBORU.

U organizaciji KLUBA SATELIT ZLATIBOR & PARAGLAJDING ŠKOLE ,,AVIS,, Vaš san o letenju moše postati stvarnost. Paraglajding je najnovija grana vazduhoplovnog sporta u svetu pa i kod nas, na milione poklonika ovog predivnog sporta u celom svetu uživa u čarima letenja.

Poletite paraglajderom sa Čigote na Zlatiboru i uživajte u prelepoj prirodi iz perspektive koja se pamti čitav život. Za vas organizujemo prevoz od hotela do poletišta, nezaboravan let sa licenciranim pilotima za tandem letove i DVD snimak.

Jedriličarski Klub ,,AVIS,, - Zlatibor osnovan je 2002. sa ciljem da nastavi bogatu tradiciju započetu još davne 1935. Kada je na Zlatiboru osnovana prva jedriličarska škola. Bezbednost leta je na veoma visokom nivou zahvaljujući: strogim propisima, iskusnim i licenciranim letačima, registrovanim terenima, profesionalnim pristupom i dobrom organizacijom od strane AVIS tima.

porekloimena280x187

Nije poznato kako se Zlatibor zvao u najstarije vreme. U srednjem veku, ovaj kraj se nalazio u okviru župe Rujno, administrativne oblasti Raške, pa je i Zlatibor nosio takvo ime. Ono potiče od kržljave biljke Ruja, koja se koristila za bojenje (štavljenje) kože i izvozila se u Dubrovnik, a danas raste po selima Semegnjevu, Stublu i Uvcu. Od XVIII veka, sve više se koristi naziv Zlatibor, a 1855-te godine je, prilikom nove administrativne podele Srbije, Rujanski srez podeljen na Ariljski i Zlatiborski, pa ime Zlatibor dospeva i u zvanična dokumenta. 
Postoje tri predanja o postanku imena Zlatibor. Jedno kaže da je to ime nastalo od zlatne boje pašnjaka na Zlatiboru koji s jeseni dobijaju žutu boju, boju zlata. Drugo da su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine na Zlatibor hvalili bogatstvom borove šume, govoreći: "Zlatan je to bor!", jer su drvo koristili za građu i za njih je bio glavni izvor prihoda. Treće predanje (koje se smatra najverovatnijim) kaže da je to ime postalo od jedne veoma retke vrste belog bora sa žutom četinom, tzv. zlatnog bora, čije je naučno ime Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica. Zlatnog bora ima samo još u selu Negbini i stavljen je pod zaštitu države.

pesackestaze280x187

Ono po čemu je poznat, a u čemu većina gostiju najviše uživa jesu šetnje Zlatiborom. Mnogobrojne staze i puteljci preko livada i kroz šumarke pogodni su za šetnje različitog intenziteta. Najčuvenija uređena staza svakako je ona koja vodi iz centra do spomenika i ona predstavlja omiljeno šetalište gostiju. Svako može istražiti Zlatibor na način koji mu najviše odgovara i ići "sopstvenim" stazama, ali možete se odlučiti i za neku od uredjenih staza.
Staza Kamalj 
Kamalj je staza za laganu šetnju namenjena rekreativcima i početnicima. Šetnja ovom stazom je idealna da se vaše telo navikne na zdrav planinski vazduh. Ova staza je skoro bez uspona i padova pa je pogodna za početnike, ne dovodi do podizanja pulsa i odgovara osobama koje se leče ili oporavljaju nakon bolesti i povreda. Staza može da se pređe za oko 25 min, a dugačka je u oba pravca (odlazak i povratak) 1600m.
Staza Spomenik
Ova staza je tipična staza sa usponom i vrhom koji se osvaja i odakle se pruža pogled na ceo Zlatibor i okolinu. Prisutan je kontinuirani uspon od 10%, a najveći dostiže 20%. Namenjena je pripremljenim i aktivnim sportistima, spremnim za naporan uspon. Sa povećanjem uspona, preporučuje se cik-cak penjanje. Ukupna dužina staze u oba pravca je 3 km, sa visinskom razlikom od 90 m.
Staza Jedini Bor 
Ovu stazu drugačije nazivaju i Stazom zdravlja, dugačka je u oba pravca 7,3km i može se preći za manje od sat vremena brzim hodom. Namenjena je ljudima u dobroj kondiciji i sportistima. Visinska razlika iznosi 107m sa prosečnim usponom od 27%.
Staza Čigota 
Ova staza predstavlja pravi planinski poduhvat gde se sa vrha Čigota pruža pogled na Maljen i Povlen, Ovčar i Kablar. Staza je namenjena iskusnim planinarima, sportistima i osobama sa dobrom kondicijom. Može se preći za oko 3 sata. Dužina staze u oba pravca je 11,2km.

TOP
Dobrodošli na nas sajt! Da bi stranicu mogli da Vam prikažemo na optimalan način koristimo kolačiće. Ukoliko ne prihvatite korišćenje kolačića, neki delovi sajta Vam možda neće biti dobro prikazani. Daljim korišćenjem stranice izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića
Više informacija Prihvatam Odbijam